среда, 23 октобар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Очи гладне, контејнери пуни

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

У Србији се годишње баци близу 250.000 тона хране, а у Европској унији чак 90 милиона тона, показао је извештај Светске организације за природу (WWФ), док према анализи Центра за унапређење животне средине, у Србији, само током једне године, један становник баци око 35 килограма хране у вредности од око 10.000 динара (85 евра).

 

Док на планети према најновијем извештају УН гладује 800 милиона људи, у Србији дневно у контејнеру заврши 676 тона разне хране.

Колику количину намирница бацамо само у домаћинству, показује поређење да би колона камиона који би их превозили била дуга од Суботице до Крагујевца. Проблем бацања хране је, како каже за „Вести“ Ивана Јовчић, извршна директорка Центра за унапређење животне средине који је радио анализу, и економски, и друштвени и еколошки.

Мегаломани у шопингу

– Ми објашњавамо колика је количина воде и енергије потребна за производњу хране, а довољно је да кажемо да је бачена храна изузетно велики емитер гасова с ефектом стаклене басте. Данас у свету влада епидемија бацања хране. На глобалном нивоу, кад би одбачена храна била посматрана као држава, то би према количини емисије, била трећа земља света, одмах после Кине и Сједињених Америчких Држава – открива наша саговорница.

Резултати анализе Центра, према њеним речима, говоре да је бацање хране врло лоша навика грађана Србије, због чега је, каже, ова организација кренула у кампању подизања свести и образовања грађана, како искористити храну ефикасно и смањити количине узалуд потрошених намирница.

Што је земља богатија, толико њено становништво баца више хране, указује за „Вести“ Душан Мариновић, главни и одговорни уредник портала Натур. САД, према његовим речима, предњаче у разбацивању апсолутно свих ресурса до електричне енергије, јер не гасе ни светла, нити искључује компјутере.

– Баца се јер нема кућне ни друге едукације, а иначе смо грандомани и мегаломани при куповини и пазаримо и оно што треба и што не треба – прича он и грађане саветује да рециклирају све што бацају.

У Европи се највише баца воће и поврће, пилетина, риба, млечни и пекарски производи. У Србији, како показују подаци Центра за унапређење животне средине, најчешће у контејнеру заврши хлеб, 10,18 кг, па месо 7,18 кг и млеко 6,74 кг, а намање воће 5,7 кг и поврће 5,33 кг, указао је Центар за унапређење животне средине.

Лажни стид

Председник Еко центра Дејан Загорац то бацаже види као продукт тржишне економије јер, како каже, праве се велика паковања да би купци то пазарили и више потрошили.

– Наши људи немају еколошку свест и купују више од оног што је потребно. С друге стране, постоји страх од немати, па се ствара залиха, а произвођачи користе сваку прилку, па и да зараде дајући попусте у ценама на веће количине – прича за „Вести“ како трговци користе потрошачку психологију, до тога да има маркета доступних 24 сата потрошачима.

Постоје, каже, три „wин“ (победе) на које свако треба да помисли кад купује, а то су мање купити и појести због здравља, затим због кућног буџета, али и због очувања животне средине коју отпадом загађујемо, истиче Загорац.

Разлог што много хране заврши у контејнерима из угла потрошача даје за „Вести“ председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић, који сматра да су грађани Србије приликом куповине и даље нереални.

– Према оној изреци очи су им гладне, пазари се више од онога што је потребно. Код нас је људе срамота да купе мало, да узму две шницле, ако им толико треба, већ купе читаво кило. Исто раде и с воћем и поврћем, а због таквог лажног срама, огромна количина намирница заврши на ђубришту – појашњава за „Вести“ главне разлоге бацања намирница.

Каже да би те ружне навике и предрасуде о храни, требало мењати, али, нажалост, према његовим речима, недостаје едукација да би грађани схватили зашто све не треба бацати храну.

– Уз чињеницу да бацамо оно на шта смо потрошили новац и да тиме загађујемо животну средину, треба знати и да је сваки залогај који смо бацили некоме био преко потребан – закључује Паповић.

Страх од тровања

Грађани Србије, према анализи Центра за унапређење животне средине, храну бацају из много разлога. Највише, у 67 одсто случајева, зато што се поквари, 17 одсто јер чланови домаћинства не желе да једу стару храну, а њих 11 одсто сматра да није безбедна, па такве намирнице заврше у контејнеру.

Несавршено воће

Представница WWФ Адриа Милена Драговић је недавно изнела податак да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће, а разлог је, како је објаснила, неодговарајућа величина и облик.

– Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики маркети и трговински ланци желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Зато бацање хране представља социјални проблем јер с једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а с друге милионе људи у свету који су и даље гладни – навела је Драговић.

Драгана Декић Вестионлине

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније