уторак, 01 децембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ТОЛИКО НАМ ДОБРО ИДЕ У Србији 30 банака, у Канади - седам

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Србија данас има 30 банака, што је тростуко мање него, рецимо, пре двадесетак година, али је, ипак, по броју банака које овде послују на првом месту у односу на регион, а “бежи” и знатном делу Европе. У Хрватској их је 27, у Словенији 20, а у Црној Гори 12. Стручњаци указују на то да нам 30 банака није потребно и да ће се у наредном периоду постепено смањивати њихов број. Уобичајено је да на милион становника буде једна банка, што значи да би код нас оптималан број био од пет до седам банака. Толико, на пример, има Канада, а о смањењу броја банака озбиљно размишља Белигија, у којој тренутно послује 15 банака. Код нас десетак банака држи 77 одсто банкарског тржишта, док остале заузимају од два до три одсто овог колача, а поједине и мање. Подаци о пословању банкарског сектора указују на то да из године у годину губици банака расту, а оне, ипак, остају на српском тржишту. То, наравно, неће потрајати и највероватније ће се неке повући или спојити, у зависности од тога каква ситуација буде на тржишту. - Колико је банака потребно, говори податак о профиту који су оствариле прошле године - каже Бранко Живановић, професор Београдске банкарске академије. - Зарада од само 62 милиона евра не може се оценити као успех, имајући у виду тако велику инфраструктуру и број банака у земљи. Оно што још више онеспокојава јесте чињеница да се број банака које бележе негативан финансијски резултат приближава половини од укупног броја банкарских институција у земљи, а то се, такође, догађа и са износом укупног губитка у поређењу са износом добити. Све ово указује да је основно тржиште предимензионирано, да је број банака дуплиран, а мрежа нерационална и скупа. Прошлогодишња добит неће преломити тренд, како истиче Живановић, и опоравити банкарски систем. То је већ виђено у региону. Поред чињенице да се камате на штедњу тенденцијски смањују, значајно се умањују и унутрашњи трошкови пословања банке. - Стратегија рационализације трошкова пословања доминира последњих година, и све више поприма маха - истиче Живановић. - Нажалост, она укључује и рационализацију мреже у смислу затварања све већег броја филијала и отпуштања запослених. Ти трошкови су, иначе, и највећи у банци, па је евидентан и њихов ефекат. Добит је, нажалост, више резултат рационализације пословања и снижења трошкова него кредитне и пословне експанзије. ГДЕ ЈЕ КЉУЧ ОНО што недвосмислено држи сидро стагнације у банкарском сектору су нагомилани лоши пласмани банака - истиче Живановић. - Ту лежи кључ кредитне деструкције и треба очекивати да ће трендови и у овој години бити исти, обележени уздржавањем од нових кредитних пласмана. Добит ће остати танка, кредити зановљени, мрежа умањена и више концентрисана, број службеника мањи. Број банака би требало да се смањује. Треба очекивати одређена спајања у већ постојећој националној банкарској структури, али не и долазак нових банкарских групација, посебно не са Запада и не у овој години.
ПРИКОЧИЛО ЗАДУЖИВАЊЕ * ПРЕМА подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, кредитна активност банака у последње три године је у паду, или стагнацији. Само у прва три месеца ове године, предузећа су се задужила 23 милијарде динара мање. * Када су грађани у питању, стамбени кредити су у благом паду, док једино раст од четири милијарде имају готовински зајмови. Укупан износ одобрених зајмова фирмама и становништву је крајем марта био за око пет милијарди динара мањи него крајем прошле године.   ЗАПОСЛЕНИ У ДОМАЋЕМ банкарском сектору наставља се тренд смањења броја запослених и пословне мреже. Тако је током прошле године 12 банака отпустило 281 службеника, а 17 банака примило 77 људи. Сада у банкама ради 24.387 запослених, или за 10.000 мање него пре десет година. Девет банака је затворило 35 експозитура и филијала.   С. Моравчевић, Новости Карикатура Горана Дивца

Најчитаније