четвртак, 22 октобар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Три године без одлуке тужилаштва о сумњи на прање новца СНС, СПС и УРС: Комплексан предмет или одуговлачење

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Више јавно тужилаштво већ више од три године проверава сумње Агенције за борбу против корупције да су Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Уједињени региони Србије, током кампање 2014. године, учествовали у прању новца. Истрага још није ни покренута јер је, како тврде у овом тужилаштву за Инсајдер, предмет веома обиман и комплексан. Професорка права Весна Ракић Водинелић са друге стране сматра да је у питању очигледно одуговлачење.

 

„Да предистражни поступак траје више од три године по кривичној пријави Агенције која има одређене папире и документацију показује једну аномалију нашег тужилаштва. Да је то нека пријава коју је поднео неко ко није располагао никаквим доказима, можда би прикупљање тога и могло да траје дуже али ја претпостављам да када Агенција подноси пријаву против некога има разлога за то и да има документа којима то доказује“, истиче професорка Ракић Водинелић.

Како додаје, ниједан предистражни поступак не би сме толико да траје.

„Или се одбаци кривична пријава или се наставља даље и доноси се решење о спровођењу истраге и онда тужилаштво има јаче механизме у својим рукама него пре тога“ , каже Водинелић и додаје да је јасно да се одуговлачи јер је пријава поднета „против привилегованих странака као што су СНС, СПС и УРС“.

Истину бисмо, према њеном мишљењу, могли да сазнамо када се промени власт или дође нека нова акција Сабља.

„То нам говори да је наш правосудни систем толико крх, слабашан и подложан утицају политичке власти. Да неко хоће нешто да уради, према закону, може. Републичка јавна тужитељка има страшно много инструмената у рукама. Може на пример да донесе обавезно упутство како да се по одређеном предмету поступа, може сама да узме да поступак поведе или да ангажује додатан број људи уколико је предмет комплексан…“, закључује Ракић Водинелић.

Агенција посумњала и обавестила тужилаштво још 2017.

Подсетимо, пре више од три године, Агенција за борбу против корупције након спроведене контроле поднетих извештаја поводом кампање за изборе за народне посланике који су одржани 2014. године и дописа Управе за спречавање прања новца, упутила је свој извештај Вишем јавном тужилаштву.

Агенција је у том извештају навела да је из података које им је доставило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања утврђено да се одређени број лица истовремено појављује као давалац прилога политичкој странци и као корисник социјалне помоћи.

Такође, како је додато, Управа за спречавање прања новца утврдила је да је 135 лица у кратком временском року положило износе од 40.000 динара на личне рачуне да би убрзо након тога, тај новац пребацили као донацију Српској напредној странци. Према подацима Управе за спречавање прања новца реч је о укупно 5,4 милиона динара који су донирани СНС, без објашњења о пореклу новца.

Извештај је такође истакао два сумњива банкарска трансфера другим странкама, један у вредности од 650 хиљада динара Социјалистичкој партији Србије (СПС) и други вредан 80 хиљада динара Уједињеним регионима Србије (УРС).

Због тога је Агенција за борбу против корупције у извештају који је тужилаштву проследила још 2017. оценила да „све наведене чињенице и нелогичности у прикупљању средстава за финансирање СНС, СПС и УРС указују на то да је једно или више лица дало средства физичким лицима која се појављују у извештају као донатори“, односно да „указују на постојање сумње да је извршено кривично дело прање новца“.

Тужилаштво три године без одлуке: Обиман и комплексан предмет

Више јавно тужилаштво међутим до данас није донело одлуку да ли је у овим поступцима извршено кривично дело. У одговору Инсајдеру наводе да ће такву одлуку донети тек након што им све надлежне институције којима су се обратили доставе одговоре.

Како истичу, с обзиром да подаци које је доставила Агенције за борбу против корупције нису били довољни за оцену да ли постоје основи сумње да је извршено било које кривично дело за које се гони по службеној дужности, ово тужилаштво је од различитих надлежних државних органа захтевало прикупљање потребних обавештења и доказа.

Тако су неопходне податке затражили од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и провере за сва лица на која се извештај Агенције односи, а како додају, ради се о великом броју лица која су, према наводима извештаја Агенције за борбу против корупције, наводно у кратком временском року готовински полагала средства на рачуне политичких странака које су учествовале у овим изборима, а да при томе није утврђено порекло тог новца.

Додају да је поред наведеног, Више јавно тужилаштво захтевало провере и од полицијске управе која и даље поступа по нашем захтеву.

„С тим у вези указујемо да су сви органи у овом поступку дужни да поступе по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца и да га обавештавају о свим предузетим радњама током њиховог поступања, али вам истовремено указујемо да, имајући у виду све напред наведено, нарочито чињеницу да се ради о веома обимном и комплексном предмету који тражи ангажовање великих ресурса и једно време за обраду података, одговарајућу јавнотужилачку одлуку ћемо бити у могућности да донесемо тек након достављеног извештаја, о чему ћемо обавестити јавност“, додаје се у одговору на питања Инсајдера у којој фази се налази овај поступак.

Нема одговора да ли је у оквиру поступка испитиван и председник Вучић

Више јавно тужилаштво међутим није одговорило на питање Инсајдера да ли је у међувремену поступајући тужилац затражио више информација од председника Србије Александра Вучића који је о конкретном случају говорио у интервјуу Инсајдеру 2017. године.

Подсетимо, у новембру 2017. године на питање уреднице Инсајдера Бранкице Станковић како је могуће да 6.940 грађана уплати странци идентичан износ од 40.000 динара, председник Србије Александар Вучић је одговорио:

„По 300 евра, дакле по 300 евра.“

На констатацију да није у питању 300 евра, већ идентичан износ, Вучић је рекао да „претпоставља да је то зато што је дозвољено да физичка лица издвоје до тог нивоа, а не више од тога“, понављајући да СНС има најчистије финансије и да никоме ништа не дугује.

На потпитање да се на списку донатора СНС-а налазе и социјални случајеви он је рекао:

„Сад ћу да вам објасним како. Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек. Ја не знам да ли је то тако, ал' претпостављам - ја кажем: а ја хоћу да дам 800 евра, али ја не могу да дам 800 евра, дозвољено је то. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку.“

На констатацију да је управо у томе проблем јер је могуће да то открива механизам помоћу којег неки тајкун прикрива финансијску подршку странци, Вучић јер одговорио „да нема ни говора о томе, али да ће се све испитати“.

Иначе, према Закону о финансирању политичких активности забрањено је давање прилога политичком субјекту преко трећег лица, а кажњива је и намера прикривања извора финансирања.

Уплата идентичних донација у изборним кампањама СНС-у је постала устаљена пракса. Тако је за председничке изборе 2017. за кампању Александра Вучића 6.940 грађана већином уплатило износе од 40.000 динара.

Инсајдер

Најчитаније