петак, 05 март 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Четири монструма који нам отроваше Србију

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Иако ниво заштите животне средине у Србији није висок, држава уместо решења за горуће проблеме загађења ваздуха, водотокова и земљишта, држава и локалне самоуправе спремају и усвајају, нове планове и пројекте, који би, према упозорењима активиста и стручњака, могли да нанесу озбиљну и неповратну штету по животну средину и здравље грађана.

 

Јавна расправа о студији о процени утицаја на животну средину другог дела фабрике гума Линглонг у Зрењанину, јуче је одржана без присуства заинтересованих грађана. С обзиром да их нису пустили да уђу, окупљени су одлучили да своје жалбе поднесу на писарници покрајинског секретаријата за урбанизам.

С обзиром на жалбе и оно на шта су невладине организације раније упозоравале, у питању је један од пројеката који би могли да нанесу знатну штету животној средини, а који се од почекта гради мимо закона.

Кинеска компанија “Линглонг” је у марту 2019. године почела изградњу фабрике аутомобилских гума, да би, у марту 2020. године, Град Зрењанин је издао инвеститору, грађевинску дозволу за прву фазу изградње помоћних објеката у оквиру фабричког комплекса фабрике гума.

Како је раније упозорио Регулаторни институт за обновљиву енергију, грађевинска дозвола је издата супротно пропустима, јер пре тога није била урађена студија утицаја на животну средину.

Активисти из Зрењанина упозоравају да званична студија о утицају те фабрике на околину, која тврди да пројекат није опасан по здравље и околину, није обухватила битне ствари о изградњи постројање на свега два километра од Царске баре, заштићеног резервата природе.

“У самој студији нису анализирали доста ствари, нити су проценили утицај фабрике на окружење. На Студији није радило ни једно стручно лице са лиценцама, стручним испитима или адекватним образовањем и искуством минимално из следећих области: заштита животне средине, технолошки процеси, хемијски процеси, односно саветник за хемикалије”, упозорио је својевремено за Нова.рс Гојкан Стојиновић машински инжењер и активиста грађанског покрета “Стоп кафилерији”.

Градња на Макишу

Упркос протестима грађана, након јавне расправе која је одржана без присуства грађана, на седници Скупштине града Београда усвојен је План детаљне регулације Макишког поља, којим је омогућено да се на том подручју водоизворишта изгради 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора, подземна железница са станицама и депоом за метро.

Они чији се глас на јавној расправи није чуо, ако највећи проблем за планиране градње на Макишком пољу навели су угрожавање кључних изворишта за снабдевање Београда пијаћом водом.

“У целој причи је круцијалан проблем водоснабдевања. Водоизвориште је комплексан терен на коме се налази резервоар питке воде за будуће генерације. А ово је пројекат од ког ће имати корист само повлашћени инвеститори и неки појединци који ће скупо продати своје парцеле, сви ми остали ћемо имати само проблем”, рекао је за Нова.рс Александар Анђелковић, асистент на Шумарском факултету у Београду.

Архитекта Драгољуб Бакић објаснио је раније за Нова.рс да на Макишу има око 40 рени бунара, а главна подземна вода долази с брда на ком се налазе Жарково и Железник.

Ти извори и потоци до рени бунара пролазе преко 425 хектара где је планирана градња.

“У свим урбанистичким плановима пише да застор који штити подземну воду не сме да се пробија, а поготово не сме на њему да се гради. Свако градилиште је еколошка бомба, свако градилиште је затрован, контаминиран терен. Зато што ту пре свега има бетона и гвожђа. Зог бетона имате цемент, због гвожђа имате рђу која капље, имате адитиве, разне поксиде, олово, алуминијум, моторна уља… Све то капље, цури, напаја земљу и наравно да ће бити затровано”, упозорио је Бакић.

Потпредседник БК групе Драгомир Карић изјавио је 25. јануара да је та компанија одустала од градње Тесла града на подручју Макишког поља. То, међутим, не значи не спречава да то уради неки други инвеститор, јер је након усвајања Плана пут отворен.

Спалионица у Винчи

На само 14 километара од центра главног града Србије налази се “Винча”, највећа “планина смећа” у Европи, која се простире на око 70 хектарагде и на којој се дневно одлаже и по 1.500 тона смећа.

Осим што, због честих пожара већ деценијама доприноси загађењу ваздуха, постоји и опасност од контаминације самог тла, где се подземне воде загађују и самим тим долазе у контакт путем пијаће воде до грађана.

Град је одлучио да проблем са депонијом отпада реши тако што је у септембру 2019. Године склопио уговор са Суезом, француски гигантом у области управљања отпадом и водом, за изградњу спалионице. План за ову депонију уврштен је у Нацрт националне стратегије управљања отпадом.

Међутим, Иницијатива Не давимо Београд више пута је упозорила да уговор са Суезом крије чињеницу да је заправо договорена приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице која ће донети огромне финансијске обавезе са катастрофалним последицама на буџет града, комуналне трошкове грађана и значајно повећати загађење ваздуха.

“Потписивањем Уговора, Град Београд се обавезао да ће у наредних 30 година инвеститору исплаћивати преко 38 милиона евра годишње, што је у збиру око милијарду и 150 милиона евра јавних средстава која ће се одлити у касу приватног инвеститора. Чак 70 одсто укупних трошкова платиће директно грађани и грађанке Београда јер је уговором предвиђено повећање рачуна које грађани плаћају за третман и одвожење отпада и то за четири до пет пута”, саопштили су из Иницијативе након студије уоговра.

Поред своје катастрофалне штетности по градски и буџете грађана, објаснили су и да са собом носи огромне ризике по здравље великог броја људи.

“Последица спаљивања отпада настаје огромна количина пепела који се шири у ваздуху. Делови летећег пепела, ситне честице ПМ10 и ПМ2.5, довољно су мале да удисањем могу да се пренесу до плућа и као такве веома су опасне по здравље људи. Додатно, спалионица ће у ваздух ослобађати канцерогене супстанце за које у Србији не постоји лабораторија која може да измери њихово присуство”, упозорили су.

Рио Тинто

Упркос бројним извештајима о пустоши и уништењу које Рио Тинто оставља свуда за собом, и оштром противљењу Лозничана да се у њиховом крају отвори рудник јадарита и производи литијум, српске власти су истрајне у намери да допусте овој рударској компанији да копа новооткирвени минерал литијум-борат и нанесе ненадокнадиву штету природној околини.

Фото: Весна Лалић/Нова.рс

Пројектом “Јадар” компаније Рио Тинто, која планира да производи литијум у близини Лознице, биће обухваћено преко 2.000 хектара земљишта, а седам до осам милиона евра годишње, колико би држава убирала од експлоатације литијума, “бедна је сума” за губитак толиког земљишта, оценио је декан Шумарског факултета проф Ратко Ристић.

“Та земља представља изузетан природан ресурс. Тамо ће бити формирана нека депонија јаловине висине 40 метара, дужине неколико стотина метара и ширине пар стотине метара. Притом, Лозница је град који има једну еколошку бомбу, то су остаци некадашњег гиганта “Вискоза”. Тамо је ускладиштено стотине кубних метара хлороводоничне и сумпорне киселине и још нико није почео са елиминацијом тог изузетно опасног отпада”, упозорио је.

Адвокат Новаковић рекао је да је анализирао документацију и поступак који је довео до издавања одређених дозвола у корист Рио Тинта, међу којима су доношење уредбе о Плану посебне намене за подручје Јадра, као и извештај о стратешкој процени утицаја.

“Ми смо дошли до многих правних чињенице које не говоре много у корист законитости овог поступка. Постоје бројне неправилности који указују на то да Рио Тинто по српским законима није могао да добије сагласност у Стратешкој процени утицаја”, напоменуо је Новоковић.

Додао је и да је нашао податаке о великом броју поступака и новчаних казни које је добио Рио Тинто у разним земљама.

“Последице по животну средину су ужасне, драстичне, катаклизмичне”, упозорио је.

Милена Илић Мирковић   Нова

 

Промо

Bg

Најчитаније