субота, 10 април 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Фридом Хаус о медијима у Србији: Притисци, политичка контрола и утицај СНС-а

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Србија је пала за два места на глобалној листи слобода и демократије међународне организације Фридом Хаус током 2020. године у односу на годину пре тога, те је и овог пута оцењена као „делимично слободна земља“.

 

Такви су и медији у Србији, који су се и у претходном периоду, према оцени ове организације, суочавали са притисцима и политичком контролом, а новинари са физичким нападима и кампањама. Један од кључних догађаја у години за нама, захваљујући коме је између осталог Србија и „пала“ за два места, били су прошлогодишњи протести због најава поновног полицијског часа, када се полиција претераном употребом силе – пендрецима и сузавцем – обрачунавала са демонстрантима, посматрачима и новинарима.

Из Фридом Хауса подсећају да је најмање десеторо новинара било нападнуто од стране полиције, али и демонстраната, током јулских протеста прошле године.

Осим ових инцидената, претходну годину је, према њиховој оцени, обележила и криза услед коронавируса када је власт покушала да ограничи проток информација тако да само кризни штаб може да износи податке о зараженима, умрлима и ситуацији у болницама.

У извештају се посебно истиче и утицај који на медије има држава, али и највећа владајућа партија.

„СНС је проширио свој утицај на медије што кроз државне компаније, што кроз низ приватних медија који зависе од финансија из државе, а тај утицај је искористио да ојача политичку позицију и дискредитује ривале, смањујући конкурентност опозиционих странака.(…) Многе приватне медије „држе“ они који подржавају СНС. Неки приватни медији са националном фреквенцијом и популарни таблоиди редовно учествују у прљавим кампањама против политичара из опозиције и других који се перцепирају као противници владе“, каже се у извештају ове организације.

Многе друге ствари су остале углавном непромењене у односу на прошлогодишњи извештај, попут нетранспарентности медијског власништва, али и притисака од стране политичара или власника који су повезани с политичарима. Новинарима се и даље прети тужбама, кривичним пријавама и слично, а све то доводи и до аутоцензуре. Ипак, ту се листа притисака не завршава:

„Новинари су се суочавали са физичким нападима, прљавим кампањама, пореским инспекцијама и другим врстама притиска“, наводе и подсећају на податке НУНС-а према којима је током првих осам месеци 2020. године забележено 28 физичких напада и 33 случајева застрашивања новинара.

Подсећа се и да су се 2020. године у земљи одржали парламентарни избори, а током кампање се медији нису „прославили“, јер су углавном, према оцени Фридом Хауса, били пристрасни.

У извештају се спомиње и недостатак независности Регулаторног тела за електронске медије, а наводи се и да је Русија оптуживана за покушаје да утиче на политику у Србији кроз државне медије и низ малих проруских странака, новинских редакција и цивилних удружења у Србији.

Ни у осталим сегментима Србија не стоји боље, па су тако као огромни проблеми у извештају идентификовани и политички притисци на правосуђе, одсуство борбе против корупције, као и повезаност власти и криминала.

О свему томе читајте детаљније на сајту КРИК-а.

Марија Вучић     Раскрикавање/Цензоловка

 

Промо

Bg

Најчитаније