субота, 10 април 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

АРД: Независно новинарство у Србији под притиском

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

"Слобода штампе у Србији још није сасвим угушена. Можеш да пишеш шта хоћеш, али не постоји гаранција да ћеш то преживети", изјавио је Милан Јовановић, новинар портала Жиг Инфо. АРД (заједничка организација немачких регионалних јавних радиодифузних сервиса) оцењује да је независно новинарство у Србији под притиском и додаје да је ТВ Н1 позната по свом политички независном извештавању, а да су њени запослени тренутно забринути због једног планираног посла на српском тржишту кабловске мреже.

 АРД подсећа да то што је Милан Јовановић још жив може да захвали својој жени Јели која је у ноћи са 12. на 13. децембар 2018. „осетила неслућену снагу и одвукла свог мужа из пламена у сигурност“.

Усред ноћи један човек баца Молотовљев коктел кроз гаражу, повезану са кућом Јовановића. Ватра захвата аутомобил, пламен се брзином муње шири и за кратко време је једноспратна кућа у Врчину у општини Гроцка у пламену, у неким тренуцима температура износи до 1300 степени, наводи АРД.

У тренутку када је напад извршен Милан Јовановић спава у приземљу прикључен на свој апарат за дисање. Под утицајем отровног дима губи свест. Након што га је жена спасила стиже у болницу, ватрогасци гасе пожар а полиција започиње са истрагом. Јовановићи су спасили само голи живот, након пожара немају више ништа. Кухиња, кревети, купатило, ћебад, одећа – све је изгорело, зидови и намештај су црни као ноћ.

„Ово је био трећи покушај убиства“, каже Милан Јовановић. Човек у средини 60-тих, који делује смирено, пише за портал Жиг Инфо, који је основан 2015. и бави се истраживачким новинарством, истиче АРД.

Након пожара је ухапшен Драгољуб Симоновић. До марта 2019. био је председник општине Гроцка у близини Београда и утицајан локални политичар. Београдски суд га је 23. фебруара 2021. осудио у првом степену – пресуда није правоснажна – због подстицања на подметање пожара на четири године и три месеца затвора. Такође оптужени полицајац је добио четири године затвора, према суду он је био посредник између наводног подметача пожара и још једног лица. Подметач пожара је у бекству и осуђен је у одсуству на четири године и три месеца.

Симоновић сматра да је процес био политички мотивисан, а његов адвокат је након пресуде најавио жалбу.

„Овде је очигледно реч о конструисаном процесу од стране полицијских структура и тужилаштва…“, изјавио је Симоновић.

Тужилаштво је тражило осам година, оно ће такође уложити жалбу.

Независни медији у Србији са пажњом прате овај случај. Драгољуб Симоновић је био и високи функционер владајуће Српске напредне странке (СНС) српског председника Александра Вучића. У међувремену је бивши председник општине дао оставку на своје партијске функције.

Шеф странке Вучић је додуше поздравио хапшење локалног политичара, међутим, и он неприкривено и стално врши притисак на независне медије и новинарке и новинаре. Томе треба додати и економску зависност – између осталог путем доделе државних огласа – и претње у влади блиским медијима, наводи АРД.

„У име Жиг Инфо сам сарађивао са неким медијима у Београду, дао сам им документацију мог истраживачког рада. Неки од њих су у међувремену купљени од стране владајуће странке, нећу сада рећи који. Постали су портпароли СНС“, каже Јовановић.

Милан Јовановић се од подметања пожара налази под 24-часовном заштитом полиције. У градовима као што су Београд и Нови Сад независно новинарство је рискантан посао, истраживачки посао је, међутим, у малим општинама као што је Гроцка неупоредиво тежи. За време истраживања у вези са Драгољубом Симоновићем исти је лично угрожавао Милана Јовановића и ометао га у истраживачком раду, директно и индиректно, наводи АРД.

Главни уредник Жиг Инфо Жељко Маторчевић такође је неких два месеца пре паљења куће Јовановића пребијен. У његовом случају је истрага пропала у живом песку. Јовановић је раније био полицајац у Београду, 2000. године је отишао у пензију. Након тога се окренуо истраживачком раду.

„Док сам као полицајац истраживао кривична дела било ми је много лакше. Истраживачко новинарство је много теже. Нико не чува леђа истраживачким новинарима“, оцењује Милан Јовановић.

Бавимо се политичарима којима су грађани на изборима дали поверење, додаје Јовановић. Поверење које се гази ногама након што политичари јавне паре трпају у своје џепове, пише АРД. Према Жиг Инфо, и Драгољуб Симоновић се за неколико година страшно обогатио помоћу нетранспарентне мреже фирми и фирми које су добијале све послове од општине Гроцка.

Између осталог и лукративну изградњу гасовода у општини, истиче АРД и додаје да су Јовановић и његове колеге ту проневеру у износу од неколико милиона евра изнеле на видело дана.

„Поднели смо између осталог и пријаву за проневеру у висини од 24 милиона евра, као и за проневеру 29.360.000 евра. Уз пријаве смо приложили и доказе. Очекивали смо судски поступак, до дана данашњег се, међутим, ништа се није догодило“, каже Јовановић.

У међувремену је и општина Гроцка проверила и потврдила истрагу Жиг Инфо. Уместо тога су се истражиоци суочили са потешкоћама. Милану Јовановићу је прикључак за воду и канализацију искључен, 37 пута је долазила грађевинска инспекција са намером да му сруши кућу.

Драгољуб Симоновић је директно ометао Милана Јовановића у истраживачком раду који је био повезан са њим, истиче АРД.

„Када ме је видео (напомена Симоновића) узео је велику дрвену мотку и хтео из залета да ме удари у главу. Срећом се његова жена испречила и спречила га својом руком. Рекао је да ће ми разбити главу да види да ли имам мозак и онде ме питао ко ми је дао право да пишем о њему“, прича Јовановић о догађају из 2015.

Својевремено је Јовановић седео на својој тераси када му је пришао неки младић. Рекао му је да је председник општине наручио његово убиство. Након њега је Маторчевић на реду.

“Одмах смо отишли у полицију и све пријавили. До дана данашњег нас нико није обавестио шта је било са том пријавом. Шеф полиције у Гроцкој је лични пријатељ Драгољуба Симоновића“, испричао је Јовановић за АРД поводом тог случаја и процењује га као покушај убиства.

Јовановић је сигуран да је тим пожаром требала да буде уништена документација. Каже „није им пошло за руком, скоро 90 одсто је још ту“. Седи за столом у дневном боравку и листа гомилу аката свог истраживања. Делимично их је пламен угљенисао, ипак су игром случаја преживела пожар. Докази – докази, пише на плавој фасцикли, коју Јовановић вади из малог ормана.

Реч је о папирима који имају шта да кажу, наводи АРД. На пример списак имена која су давала донације владајућој напредној странци СНС. Иза сваког имена стоји исти износ, 40.000 српских динара (прерачунато око 340 евра). То буди сумњу да ли су те донације биле добровољне.

Жиг Инфо је, додаје АРД, исцрпно истраживао и фалсификоване дипломе. Резултат: у Србији постоји наводно бар 26.000 неисправних диплома. Један факултет се наводно чак формално налазио у општини Гроцка. Многе од диплома су издате на меморандуму Универзитета из Приштине (са седиштем у северној Митровици). Позадину фалсификованих диплома нису даље истраживали.

Н1 позната по независном извештавању, бриге за будућност због посла Телекома и Теленора

На новинаре као Милана Јовановића се врши директан притисак и прети им се смрћу. Независност медија се, међутим, може нарушавати и преко структура. У овом тренутку се телевизијска кућа Н1 брине за своју будућност. Н1 је позната по свом политички независном извештавању, наглашава АРД.

Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), каже за АРД да је то у Србији редак случај.

„Већ годинама видимо да се већина медија бави најгором пропагандом у корист Александра Вучића и режима. Н1 и у најновије време и Нова се труде да грађанима прикажу оно што се у реалности догађа у мери у којој су у стању на квалитетан и професионалан начин“, истиче Бодрожић.

АРД оцењује да је независно извештавање у Србији тешко и додаје да се и запослени на Н1 жале да су од почетка емитовања дискредитовани, ометани и угрожавани. Тренутно су запослени на Н1 забринути због једног планираног посла на српском тржишту кабловске мреже. Боје се да на тај начин треба да буду истиснути са тржишта. Игор Божић, извршни продуцент Н1, то формулише на следећи начин: „тржиште треба да послужи као изговор за политику“.

Важан учесник у намераваном послу: државни Телеком је највећи понуђач телекомуникационих услуга у земљи, он је власник и дела кабловске мреже. Телеком сада хоће да се споји на српском кабловском тржишту са предузећем Теленор чешког милијардера Петра Келнера.

Интерни папир српског Телекома је изашао у јавност. Тамо се између осталог формулише и један циљ планираног посла који нам је скренуо пажњу: „ултимативно разарање“ конкурента СББ – оператера кабловске мреже преко које се могу гледати независне станице Нова и Н1. План би могао да успе, прибојава се Божић.

„Ако неко користи апсолутно сва средства једне државе са намером да уништи одеређене медије ми нећемо моћи да будемо нормални и равноправни конкуренти на тржишту“, оценио је Божић.

Формулацију из интерног папира државни Телеком није демантовао. Остају при томе да је планирано спајање чисто економске природе и да чак треба да ојача конкуренцију на тржишту. Слично се изјаснило и предузеће Теленор.

Професор економије Петар Ђукић био је до 2010. члан српске Комисије за заштиту конкуренције – дакле српска служба за борбу против картела. Са његове тачке гледишта је чињенично стање јасно: „Ту нема шта више да се доказује или анализира. Постоји документ са потписом. Да ли је аутентичан? Да. У њему пише да је циљ посла разарање неког трећег – он треба да буде потиснут и да у Србији никада више не функционише. То је са тачке гледишта чувара конкуренције потпуно довољно за једно ‘стоп’ по службеној дужности“.

Да ли ће српска служба за борбу против картела тај посао зауставити отворено је питање. Жељко Бодрожић жали због тога. Председник НУНС-а каже да у Србији на папиру додуше постоји нешто што се зове медијска разноликост. Међутим, у пракси су све станице са великим дометом под директном или индиректном контролом владајуће СНС председника Александра Вучића или пословних људи добро повезаних са владом. Независне станице као што је Н1 би ту само сметале.

„Тенденција коју следе је потпуна власт над медијским подручјем. Очигледно је да је држава у Теленору пронашла партнера који је спреман да – а то видимо у Чешкој, Словачкој и Мађарској – сарађује са моћницима и створи илузију демократије и медијског плурализма“, сматра Бодрожић.

Србија је од 2012. кандидат за чланство у ЕУ и редовно добија из Брисела лоше оцене у вези са слободом штампе и медија. Из Комисије ЕУ се сада чује да се планирано спајање државног Телекома и предузећа Теленор са тачке гледишта слободе штампе у Србији пажљиво посматра.

Организација Репортери без граница је такође забринута. Међутим, опомене и упозорења би се могли показати као недовољни, тога се многи у Србији прибојавају – то важи и за Бодрожића.

„Наша брига: Ако Орбан може тако нешто да ради у ЕУ – шта тек ми можемо да очекујемо, ми који се налазимо тек на прагу ЕУ“, каже Бодрожић.

Организација Репортери без граница ставља Србију на ранг листи слободе штампе на 93 место од укупно 180 држава (поређења ради: Немачка: место 11, Норвешка: место 1, Босна и Херцеговина: место 58, Хрватска место: 59, Мађарска: место 89, Бугарска: место 111). Оно што организација замера је да су новинарке и новинари у Србији угрожени и да их између осталог представници владе клевећу, а да при томе нису ни безбедни нити могу да рачунају на заштиту од стране државе. Осим тога постоји веома снажна концентрација на медијском тржишту, а држава врши као највећи финансијер и рекламна муштерија велики утицај на извештавање.

АРД/Н1

Промо

Bg

Најчитаније