петак, 24 септембар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Бесправна градња на археолошком налазишту у Винчи

Оцена корисника:  4 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивна
 

На простору археолошког налазишта и неолитског насеља Бело брдо у Винчи, где управо ових дана на једној од парцела крећу сондажна истраживања, налазе се куће, ресторани, усидрени бродови, понтони... Зиданих објеката у приобаљу има, како сазнајемо најмање седам, али и десетак у близини парцеле где почињу истраживања. На простору овог подручја има и кућа подигнутих легално. То и не чуди јер се само неолитско насеље, према последњим мерењима, простире на 30 хектара.

– Највећи део нелегалних објеката је још осамдесетих година експроприсан, али упркос томе људи су остали да живе у њима, па су их чак и проширили, изидали видиковце, поставили понтоне… Надам се да ће власници ипак схватити значај овог локалитета и да ће пре интервенције надлежних уклонити објекте. Проблем нама сада представља седам легално изграђених објеката. У току су разговори да видимо како да то решимо јер су планирана истраживања на том локалитету. Стручњаци Завода за вештачење већ су на терену и утврђују цене – каже Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Када је реч о нелегалним објектима, Медаковићева истиче да су надлежни већ реаговали. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало je више решења за уклањање.

Највећа „гужва у приобаљу”

Ових дана баш на једном делу парцеле где је донедавно био нелегално подигнути видиковац, који је на крају, после више месеци надмудривања с надлежнима, сам власник уклонио, почела су сондажна ископавања.

– На том месту су још прошле године откривени остаци већег броја људских скелета и објеката али из средњег века. Сада се та археолошка истраживања настављају. Према првим проценама реч је о људима које је изгледа покосила нека болест. Оно што је занимљиво јесте да су сахрањивани у двориштима кућа, а не на гробљима. У неолиту то рецимо није било уобичајено јер су они за своје мртве имали посебно издвојена места – објашњава Медаковићева.

Овај локалитет пре неколико дана обишли су представци франкофоних земаља на челу с председником Амром Алгувејлијем, амбасадором Египта у Србији.

Сто двадесет осам година од првих истраживања

Први помени Винче потичу из 1893. године, са састанка Српског геолошког друштва, где је Јован Жујовић скренуо пажњу на њу. Систематска ископавања уследила су после 1897. године, а детаљно их је радио још 1908. године проф. Милоје Васић, први школовани српски археолог. Прекидана због ратова и криза, истраживања су седамдесетих година обновили чланови одбора формираног у САНУ, а она и дан-данас трају.

 

Бранка Васиљевић, Политика

Промо

Bg

Најчитаније