недеља, 25 октобар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Асанжово изручење Америци готово да је извесно. Чека га 175 година робије

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Када се погледа шта се ових дана дешава, током суђења – да је оптужница поново проширена, да ни Асанж и његови адвокати до последњег часа нису имали приступ документима, да своје адвокате није видео последњих шест месеци… Верујем да ће Асанж бити изручен, каже Никола Врзић, новинар и аутор књиге „Викиликс-тајне београдских депеша“

 

Коментаришући наставак расправе хоће ли Велика Британија Асанжа изручити Сједињеним државама Врзић подсећа да је Едвард Сноуден суђење оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу упоредио са Кафкиним „Процесом“.

Уколико суд заиста одлучи да Асанж буде изручен преко океана, где би му било суђено за одавање обавештајних тајни, оснивачу Викиликса прети затворска казна дужа од доживотне – 175 година.

Наш саговорник додаје да је, поред тога што су британске власти прејудицирале пресуду изјавом да су „истрајне да га (Асанжа) испоруче“, и судија која је раније била задужена за његов случај, Ема Арбино, доказано била у конфликту интереса због сопствених и веза њеног мужа, лорда Арбиноа, са британским и америчким војноиндустријским комплексом и обавештајним службама.

За Асанжово изручење гарант је споразум који фаворизује САД

Врзићев став као да потврђују и догађаји, али и анализе које западни медији дају о Асанжовом случају. Још када је потписан 2003, споразум о екстрадицији између Велике Британије и САД окарактерисан као споразум у коме је једна страна, САД, фаворизована, а да оснивач Викиликса нема чему много да се нада, потврдио је и некадашњи шеф Одсека за екстрадиције британског тужилаштва Ник Вамос, још у фебруару, када је саслушање Асанжу почело.

С обзиром на „врло висок степен поверења и поштовања између две пријатељске нације (САД и Британије)“, рекао је тада Вамос, Асанжовом тиму адвоката биће врло тешко да убеди британски суд да је амерички систем неправедан, „ма колико год се политичких сплетки ковитлало около“.

Ко жели да суди Асанжу – Трамп или дубока држава

Администрација Барака Обаме одустала је 2013. од намере да гони Асанжа наводно из бојазни да би његово суђење и евентуална осуда могле да представљају преседан за гоњење других новинара који откривају државне тајне.

Међутим, Трампова администрација поново је покренула случај (Асанж је провео седам година у амбасади Еквадора у Лондону због оптужби за наводно силовање које су дошле из Шведске, а од којих се касније одустало), што је адвокатима оснивача Викиликса послужило као аргумент да се ради о политичкој одмазди због објављивања поверљивих информација које компромитују америчке активности у Ираку и Авганистану.

„Председник Трамп је на власт дошао са новим приступом слободи говора и новим непријатељство према медијима, објављујући рат новинарима-истраживачима“, тврдио Асанжов адвокат Едвард Фицџералд у фебруару.

Врзић, пак, сматра да је велико питање ко је покренуо ствари – Трамп или они делови администрације које амерички председник не контролише – дубока држава.

„Но, ако ставимо то питање на страну, јасно је да Асанжов случај представља опасан преседан. Уопште, та опсесивна потреба америчке обавештајне заједнице да казни Асанжа због тога што је урадио, а урадио је перфектан новинарски посао, има двојаку сврху: једна је освета Асанжу због онога што је урадио, а друго је једна веома уверљива, претећа порука будућим, како узбуњивачима, тако и новинарима-истраживачима, који би се усудили да ураде оно што је урадио Асанж“, каже Врзић и додаје да би, због онога што је урадио, цео свет требало да му буде захвалан.

Блаћење Асанжа како би Америка оправдала своје поступке

Асанж је, према речима нашег саговорника, показао увид у начин функционисања светске суперсиле, која се заклиње да је „светионик демократије“ и заштите људских права. Захваљујући Асанжу, могли смо да се уверимо да ствари стоје сасвим супротно од тога, додаје он.

Са намером да оправдају сопствене поступке, уз помоћ мејнстрим медија, Асанжу су америчке власти, дубока држава и војноиндустријски комплекс прилепиле етикету опортунисте са хакерским вештинама. Међутим, каже Врзић, истина о Џулијану Асанжу сасвим је другачија.

„Потпуно је јасно да је Асанж новинар, да је то што је урадио, односно све то што је Викиликс урадио и открио током неколико година свог постојања и активног деловања, једно врхунско новинарско постигнуће. Ту апсолутно не постоји никаква дилема“, сматра он.

Асанжу прети 175 година робије

Саслушање о екстрадицији Џулијана Асанжа почело је фебруара ове године, након што је ухапшен, пошто је морао да напусти еквадорску амбасаду у Лондону, а потом је одложено за мај, како би се стране боље припремиле за процес. Априла месеца, због епидемије коронавируса, све је одложено за 7. септембар.

Док Асанж и његови адвокати одбацују оптужбе и тврде да се ради о нападу на слободу говора и политичкој одмазди због његових узбуњивачких активности, друга страна, влада САД, оличена у адвокату Џејмсу Луису, терети Асанжа да је угрозио животе америчких доушника објављујући строго поверљиве документе о америчким обавештајним активностима у Ираку и Авганистану и жели да му суди пред савезним судом у Вирџинији.

Западни медији пишу да ће, пошто стране изнесу аргументе, судији бити потребно неколико месеци да донесе одлуку о Асанжовом евентуалном изручењу, а у обзир се узима и евентуална жалба Европском суду за људска права, која би екстрадицију могла да одложи на неодређено време.

На својој страни, Асанж има групе за заштиту људских права, попут Аменсти интернешенела и репортера без граница, као и бројне јавне личности, као што је модна креаторка Вивијен Вествуд, који су се у понедељак окупили испред зграде суда како би му пружили подршку.

„Велика Британија мора да се придржава својих обавеза према међународном закону о људским правима, који забрањују премештај појединаца у другу земљу у којој би се суочили са озбиљним кршењем људских права. Изручење Џулијана Асанжа имаће далекосежне импликације на људска права стварањем застрашујућег преседана према онима који објављују поверљиве податке у јавном интересу“, рекао је директор Амнести интернешенела Нилс Муизниекс.

Никола Јоксимовић      Спутњик/Нунс

 

Најчитаније