уторак, 02 март 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Финска децу учи борби против лажних вести већ од малих ногу

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Можете почети већ од најраније доби, каже Кари Кивинен. Заправо, свакако би требало: "Бајке увек могу добро послужити. На пример, нешто на тему лукаве лије која увек слаткоречиво превари друге животиње. То и није баш лоша метафора за одређену врсту политичара, зар не?"

 

Док демократским друштвима по целом свету прети, чини се, незаустављива поплава лажних информација, Финска је схватила борбу против тог проблема толико озбиљно да је она уведена у основношколску наставу, јавља британски Гардијан.

У средњим школама, попут државног колеџа у Хелсинкију, где Кивинен ради као главни наставник, мулти-платформска информацијска писменост и јако развијено критичко размишљање постали су темељна основица националног курикулума који је уведен 2016. године.

На настави математике, Кивиненови ученици уче како је лако лагати користећи статистику. На настави ликовног васпитања, могу видети како се може манипулисати значењем неке слике. На настави историје, ученици анализирају историјске гласне пропагандне кампање, а на настави финског језика учитељи с децом вежбају препознавање низа начина како се речи могу злонамерно користити да се неко збуни, обмане или превари.

Стварање одговорних грађана

„Циљ је да створимо активне, одговорне, грађане и гласаче“, каже Кивинен. „Критичко промишљање, проверавање чињеница, интерпретирање и евалуација свих информација којима је неко изложен – без обзира из којег извора – је кључно. Зато смо то уградили у темеље свега што подучавамо, у свим школским предметима.“

Нови курикулум је део јединствене, целовите, стратегије коју је развила финска влада након 2014. године, кад су се у тој земљи из суседне Русије почеле пласирати лажне вести, због чега је влада схватила да је наступила тзв. пост-чињенично (пост-фацт) време.

Тај програм – који се показао толико успешан да је Финска на самом врху годишњег индекса који мери отпорност на лажне вести у 35 европских земаља – има за циљ да осигура да свако, од ученика до политичара, може препознати лажне информације и дати свој допринос борби против њих.

„Тај проблем утиче на све нас,“ каже Јусси Тоиванен, портпарол финске премијерке. „Мета му је цело финско друштво, а крајњи циљ је поткопавање наших вредности и друштвених норми, и поверења у институције које наше друштво држе на окупу.“

Финска, која је 1917. прогласила независност од суседне Русије, налази се данас на првој линији информацијског рата на интернету, који се драстично убрзао пре пет година, након што је Москва анектирала полуострво Крим и пружила подршку сепаратистима у источној Украјини, каже Тоиванен.

Отпорност на факе неwс – као цивилна заштита

Већина таквих факе неwс кампања – које често преузимају и шире домаћи екстремни десничари, националисти, „алтернативни“ фински портали и профили на друштвеним мрежама – баве се највише нападањем Европске уније, истицањем имиграције и проблема везаним за њу, као покушајима да се утиче на јавну расправу око пуноправног чланства Финске у НАТО савезу.

Финска је традиционално неутрална држава, иако блиско сарађује с другим НАТО чланицама у западној Европи. Питање ли би Финци требало и формално да се придруже НАТО савезу је последњих година постало велика тема око које се ломе копља у финској јавности, док се Русија изричито томе противи.

Развијање отпорности на факе неwс се стога посматра готово као питање цивилне заштите, кључна тачка целовите безбедносне политике у Финској. „Ми смо мала земља, немамо много природних ресурса, и морамо се ослањати на сваког појединца да допринесе колективној одбрани друштва.“

Кроз програм који то жели постићи, којим управља надзорни одбор у којем седи 30 чланова из 20 различитих владиних тела – разних министарстава, добротворних организација, полиције, обавештајних и безбедносних служби – већ је прошло више хиљада јавних службеника, новинара, учитеља и библиотекара у последње три године.

„Реч је о координираном плану широког приступа ком је циљ да подигне свест,“ каже Саара Јунтунен, научница из Министарства одбране. „То је као анти-вирусна заштита на вашем рачунару: влада је, наравно, одговорна за одређени степен заштите, но на крају је ипак на сваком појединцу да инсталира софтвер.“

Нема преране доби за учење о поузданости информација

Кивинен је већину каријере провео у школама изван Финске пре повратка у домовину како би преузео француско-финску школу у Хелсинкију и тамо увео први програм информацијске писмености. Он тврди да нема преране доби да се се почне учити о поузданости информација на које деца наиђу.

„Данашња деца не читају новине и не гледају вести на ТВ, које су овде у реду… Они заправо не траже вести, они на њих наилазе, на сервисима типа WхатсАпп, YоуТубе, Инстаграм, Снапцхат… Или боље речено, компјутерски алгоритам бира вести које им приказује, скројене баш за њих. Зато морају бити у стању да приступе таквом садржају критично. Никако не цинично – не желимо да мисле како баш сви лажу – већ критично.“

Факе неwс тј. лажне вести, према његовом мишљењу, није баш добар израз, нарочито за децу. Далеко је кориснија дефиниција три одвојене категорије: погрешне информације (мисинформатион) што бисмо могли описати као погрешке; дезинформације (дисинформатион) које су заправо лажне информације које се намерно пласирају у сврху преваре; и злобне информације (малинформатион) тј. трачеви – информације које можда и јесу тачне, али им је сврха да неком нанесу зло.

„Чак и мала деца могу ову поделу схватити… Јако се воле играти детектива. Ако им притом дате да испитују стварне особе попут новинара и политичара о стварима које су им битне, ако учествују у приређеним дебатама и школским изборима, ако их затражите да напишу и тачне и лажне саставе о том… онда демокрарија – али и претње којима је изложена – почну добијати некакво значење,“ каже Кивинен.

Питања која он жели да ученици постављају су нпр. ко је произвео ову информацију, и зашто? Где је објављена? Шта се у њој заправо каже? На кога она циља? На чему се темељи? Има ли за њу некаквих доказа, или је ово само нечије мишљење? Може ли се та информација проверити негде другде?

И чини се да такав приступ даје резултате.

Правило број један – нема Википедије

„Увек морате проверити чињенице. Правило број један је да нема Википедије, и да увек треба бити три или четири различита и поуздана извора… То нам говоре на настави сваког предмета,“ каже Матилда, 18-годишња ученица која се с још пет другара затекла у учионици мало пре ручка.

Њена колегица Лила каже да је решетала локалне политичаре на панел расправи која се преносила уживо на радију. Александер, 17-годишњи ученик, каже да је највише научио кад је морао сам да направи факе неwс кампању. Лажне вести су битан проблем, каже он, јер „на крају добијете погрешне бројке написане на аутобусу, и гласаче који тим бројкама верују“, рекао је, јасно алудирајући на британску референдумску кампању која је заговарала Бреxит.

Прија, која има 16 година, каже да је образовање најбоља метода борбе. „Међутим, проблем је што било ко може да објави било шта. Влада не може много да учини кад на супротној страни стоје мултинационални дивови попут Гооглеа или Фацебоока – а ако учини превише, то се онда претвори у цензуру. Дакле, свакако, образовање је најефикаснији начин за сузбијање тог.“

Финска предњачи по питању информацијске писмености, и увек је близу врха или на самом врху свим међународних мерења новинарских слобода, транспарентности, образовања и социјалне правде. Фински ученици су на задњем ПИСА истраживању остварили најбољи резултат у читању у целој ЕУ.

„Ниво поверења у националне институције, у медије, у друштво у целини, обично јесте виша у нордијским земљама него на другим местима по свету,“ каже Мико Сало, члан независне експертске групе ЕУ за борбу против лажних вести. „Међутим, то значи да сад морамо бити још опрезнији да бисмо се припремили за следећу фазу. Јер иначе имамо много више да изгубимо.“

Уочи последњих парламентарних избора у Финској у априлу 2019. године, влада је отишла толико далеко да је финансирала рекламну кампању да упозори бираче на опрез због могућности да наиђу на лажне вести. „Финска има најбоље изборе на свету. Размислите зашто,“ гласио је слоган.

(Превео Давид Спаић-Ковачић)    Цензоловка

Промо

Bg

Најчитаније