среда, 25 новембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ТРЕЋА И ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ЧАСНОГ ПОСТА – НА ПУТУ ХРИСТОВОМ КА ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Крстопоклона недеља (грч. Κυριακή της Σταυροπροσκυνήσεως), трећа седмица Часног поста, завршила се јуче и данас је почела Средопосна недеља (грч. Δ' Κυριακή των Νηστειών - Четврта недеља поста).

 Крстопоклона недеља је посвећена Часном крсту, који се на крају јутрења износи из олтара на средину храма ради поклоњења, као знак Христове победе нас смрћу и ради подсећања верног народа да иду за распетим и васкрслим Господом. Сведочанства о Крстопоклоној недељи датирају од XII века, а још је називају и Безимена. Средопосна недеља посвечена је успомени на Светог Јована Лествичника, игумана манастира Света Катарина на Синају, рођеног, како се претпоставља, 525. године у Цариграду у побожној породици богатих и знаменитих цариградских племића Светих Ксенофонта и Марије, а сматра се да је умро у осамдесет трећој години, односно 608. године Свети Јован Лествичник био је образован човек, веома цењен као духовник и посвећеник у Божанске тајне, те је игуман једног другог синајског манастира, удаљеног од манастира Свете Катарине око 30 километара, Јован Раитски затражио од њега да напише књигу посвећену монашком животу, монашкој философији.

И тако настаје књига названа „Лествица“ или „Рајска Лествица“, главно дело Светог Јована по којој је и остао познат као Лествичник. „То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења да би постао зрео - по мерилима онога доба - тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у своме подвигу, да би достигао духовно савршенство. Идеја Лествице, тј. ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог сна старозаветног праоца Јакова (Пост.28,12-13). Символички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи, а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази сам Господ - треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између земље и неба, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самога Господа Бога. Монашки подвиг треба да буде пут којим се душа поступно ослобађа од земаљског и уздиже ка небеском. Отуда символички назив Лествица.“ – како пише Димитрије Богдановић 1961. године у предговору књиге Светог Јована Лествичника „Лествица“, коју је и превео са старогрчког језика. Преподобни Јован Лествичник је, осим „Лествица“ у којој описује како се задобија Царство Божије, за раитског игумана написао и спис под називом „Поука пастиру“ у којем даје практичне савете манастирском старешини у погледу духовног руковођења братством. Такође је писао и коментаре и писма, али су нажалост изгубљени.

Тропар, глас 1: Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Јоване. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцелење. Кондак, глас 4: На висину уздржања Господ те истинито положи, као звезду необмањиву, која води ка светлости све крајеве, учитељу Јоване, оче наш.

Снежана Недић

 

Најчитаније