Српска православна црква и њени верници сваког 5. јануара по јулијанском календару, односно 18. јануара по грегоријанском календару прослављају празник Крстовдан, као успомену на прве хришћане, који примише веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Крстовдан се слави као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеду, а познат је и као зимски Крстовдан, јер је 14./27. септембра празник Возвиждење Часног Крста, познат и као Крстовдан, али посвећен сећању на проналазак Часног Крста на којем је Исус Христос био разапет и који је пронашла Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина Великог. Зимски Крстовдан је посвећен и Свештеномученицима Теопемпту и Теони, који беше први пострадали за Христа за време прогона цара Диоклецијана 298. године.

Епископ никомидијски беше Теопемпт и први који пострада за Христа, који, изведен пред цара и пред претњом смртне казне уколико се не одрекне од Христа, одговори цару: „Стоји написао: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт над мојим телом, чини с њим што ти драго.“ Претрпео је многе муке, те цар позва и неког мађионичара Теона да га магијом некако преуми. Теона раствори свој најјачи отров и да Теопемпту да попије, а Теопемпт начини крсни знак изнад чаше и попи сав отров и ненашкоди му. Теона, када виде да његов најјачи отров није могао да науди Теопемпту, окрете се ка цару и каза: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме.“ Осудише их обојицу на смрт – Теопемпта погубише мачем, а Теона живог затрпаше у земљу.

Непокретан је празник и увек се слави уочи Богојављења, а такође и први је посни дан након Божића, ма којег дана у недељи да се обележава.

Тропар Претпразништву, глас 4.: Возврашчашесја иногда Јордан рјека милотију Јелисејевоју, вознесшусја Илија, и раздјељахусја води сјуду и сјуду, и бист јему сух пут, иже мокриј, во образ воистину крешченија, имже ми текушчеје житија преходим шествије: Христос јависја во Јордање освјатити води.

(Тропар Предпразништву – Крстовдан, глас 4.: Повратио се некад река Јордан плаштом Јелисејевим, који му је остао од узнетог Светог Илије, разделивши воду на обе стране, и био му је прелаз сув, као праобраз истинског крштења, којим ми пут живота мењамо: Христос се јавио у Јордану да освети воде.)

Кондак Претпразништву, глас 2.: Всјех Христе благоутробње отемљај прегрјешениј множество, милости ради безмјернија, Јорданскими водами креститисја грјадеши јако человјек. Одеждеју мја одјеваја, слави древнија обнажена љутје.

(Кондак Предпразништву – Крстовдан, глас 2.: Свима Господе Христе милостиво очисти мноштво грехова, по великој милости Својој, јер идеш ка Јордану да се крстиш као човек, и да нас обучеш у одећу древне славе, коју завишћу ђавола Адам изгуби.)

Тропар мученицима, глас 4.: Мученици Твоји Господи, во страданијих својих вјенци пријаша нетљенија от Тебе Бога нашего, имушче бо крјепост Твоју мучитељеј низложиша, сокрушиша и демонов немошчнија дерзости: Тјех молитвами спаси души нашја.

(Тропар мученицима, глас 4.: Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљив венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.)

Кондак мученицима, глас 1.: Теопемпт јависја свјетал сушчих доље, с Теоноју купно твердим и со страдалцем, мучитељем противљенија не трепјашчим, урањајетсја, тја радујасја, вопија: Чту Јединаго погребшаго во Јорданских струјах, земних прегрјешенија.

(Кондак мученицима, глас 1.: Теопемпт заједно са Теоном, као састрадалцем, се храбро показао истинским светао нама доле. Не желећи да се покори мучитељу, рањени су, али су се радовали, кличући: Славимо Јединог Христа Који је у Јорданске воде погребао људска сагрешења.)