уторак, 02 март 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ САВА

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Рече Господ ученицима својим: Ко је најмањи међу вама, онај је велики (Лк. 9, 48). Најмањи у светском знању, најмањи је и у гордости; најмањи у излишним бригама, велик је у радости живота; најмањи у очајању, велики у сваком богоугодном делу. Заиста је такав велики пред Богом.
Такав је био србски народ пре три или четири колена. Србски народ имао је тада највеће знање, управо знање над знањима. Со свију знања, а то је знање о Христу, јављеноме Спаситељу. Због тога он није патио од незнања од кога пати индустријска извештачена Европа. Није патио ни од многих брига, јер је имао поуздање у живога Господа Бога и Свеце Божије. Није патио од очајања, јер је знао да се вози Божијим колима и да путује по Божијој вољи из једног Божијег света у други Божији свет.
Много смо посрнули. Много смо изгубили од тежине наших предака. Но има у нама још огромне снаге, да се дигнемо по Божијем благослову. Устанимо, данас дигнимо се очистимо се и развеселимо се. Јер Бог нас гледа и воли. Амин.“
Свети Сава – нека му је вечна слава!
Заштитник је српског народа и покровитељ просвете. Српско православље без њега не би било исто, зато га често и зову Светосавље.
Рођен је Свети Сава око 1174. године у Расу, као најмлађе дете својих родитеља велико жупана Стефана Немање, потоњег Светог Симеона, и Ане, потоње Свете Анастасије, који су се надали да ће имати још деце, а како су све више залазили у године молили су се усрдно Богу и подарио им је дечака, најмлађег, коме дадоше име Растко.
Растао је Растко на двору свога оца уз двојицу старије браће Вукана и Стефана, а са 15 година, какав је тада и био обичај, од оца је добио на управу Хумску област, између Неретве и Дубровника, како би научио да управља и влада.
Привлачио је Растка монашки живот и одлучио је, након три године управљања Хумом, да се замонаши, што и учини у манастиру Ватопед на Светој Гори, где му се убрзо, препустивши престо средњем сину Стефану 25. марта 1196. године, придружио и отац 2. новембра 1197. године, добивши у манастиру Студеница име Симеон.
Растко у Ватопеду постаде монах Сава и тада почиње његова мисија и његов траг у нашим животима до данас, јер је он био тај чији долазак је, према живом предању, Свети Сава Освећени (Јерусалимски) најавио и завештао је да после његове смрти жезал – патерица буде предата архијереју царског рода и истог имена када буде дошао у манастир. Завештање је испуњено и у манастир Светог Саве Освећеног – Мар Саба, који је и основао Свети Сава Освећени 485. године, скоро седам векова касније стиже Свети Сава и 1229. године добија жезал, који и данас чувају у светогорској келији Патерице. Добија тада Свети Сава и чудотворну икону Богородице Тројеручице, која је игуманија манастира Хиландара и чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице, коју чувају у испосници Светог Саве у Кареји на Свето Гори.
Постоји и запис у хрисовуљи царице Маре, супруге турског цара Мурата Другог, ћерке Ђурђа Бранковића, у којој пише да је постојао договор између Јерусалимске патријаршије и Српске цркве и да су српски монаси дошли у лавру Светог Саве Освећеног и ослободили је од разбојника и пљачкаша, те су тада сазидали велику кулу и у њој параклис посвећен Светом Симеону и управљали су српски монаси овом лавром 130 година, а када су на патријаршијски престо дошли Грци, односно патријарх Теофил, исплатили су Србеза градњу куле и поставили су игумана Грка.
Основао је Свети Сава са оцем Светим Симеоном манастир Хиландар на Светој Гори и добили су хрисовуље од цара Алексија III Анђела – прву којом, по њиховој почетној замисли, припајају Хиландар Ватопеду, а другу, због незадовољства монаха других манастира на Светој Гори, којом манастир Хилндар добија потпуну слободу, а обе даде цар 1198. године у размаку од неколико месеци, док је трећу хрисовуљу цар дао у пролеће 1199. године, убрзо после смрти Светог Симеона 13. фебруара 1199. године, којом је потврдио стечена права манастира Хиландара и додао му је опустели манастир Зиг на јужној обали Свете Горе.
Свети Сава са групом монаха у зиму 1206. на 1207. годину креће пут Србије у пратњи мошти свога оца Светог Симеона, где га почетком 1207. године са својом браћом сахрањује у гробници у задужбини Студеници, коју је велики жупан Стефан Немања припремио за себе за свога живота, и мири завађену браћу Вукана и Стефана.
Уочи очеве смрти Свети Сава је постао архимандрит, те је био највише негрчко свештено лице у Србији, и поставили су га за игумана Студенице, где је написао службу у част свога оца Светог Симеона и написао Студенички типик, који је заправо нешто мало измењен Хиландарски типик. Почео је и да оснива манастире, лавре и испоснице и са братом Стефаном започео је ктиторски рад у Србији. Бавио се тада Свети Сава и дипломатијом и то успештно и тако је дошло и до чувеног крунисања његовог брата Стефана, који је од тада познат као Стефан Првовенчани, а доби прво круну и признање од папе из Рима, а потом Свети Сава оде у Никеју, где доби Српска црква доби аутокефалност и њега хиротонисаше за архиепископа.
Затим је Свети Сава урадио српску редакцију византијског номоканона познат као Номоканон Светог Саве, а неки кажу и Крмчија, који постаје прворазредни извор права у средњовековној Србији, а утицај ће имати и на ширем подручју, јер постаје основни устав и бугарске и руске цркве.
Ишао је Свети Сава на два ходочашћа, а прво је започео 1229. године, годину дана након смрти брата Стефана Првовенчаног 1228. године. Отпловио је из Далмације за Палестину и тада је обишао Јерусалим, Витлејем, Јордан и као што већ рекосмо манастир Светог Саве Освећеног, а уз то је и подигао на том путу многе конаке у манастиру Светог Крста у Јерусалиму, како би сви они монаси и поклоници из Србије, а тада их беше доста, имали где да коначе када дођу у Свету Земљу. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, а у Акри, тадашњем главном палестинском пристаништу, од Латина је откупио цркву Светог Ђорђа а би било безбедно прихватилиште монасима. Том приликом Свети Сава је купио и кућу Светог Јована Богослова познатој као Сионска Горница, где су по предању одржали Тајну вечеру.
Друго ходочашће је имало бурнија дешавања на политичкој сцени Србије у залеђини и већ у годинама Свети Сава одлучује да преда свој положај наследнику ученику Арсенију и креће из Будве 1234. године у Свету Земљу, преко луке Бриндизи. Стигавши у Палестину одлази у Јерусалим, где се састаје са патријархом Атанасијем и креће пут Египта, којим је тада владала династија Ејубида, те се тамо састаје са патријархом александријским. Лично Светог Саву прима султан Ал Камил и обезбеђује му водиче за обилазак Синаја, одакле опет одлази у Јерусалим и преко Антиохије долази до Мале Азије. У Цариграду борави у манастиру Богородице Евергетиде и позива га бугарски цар Иван Асен II у посету. У посети код бугарског цара у Трнову 14. јануара 1235. године, на Богојављење, упокојио се Свети Сава, а краљ Владислав је 1237. године уз све црквено-државне почасти пренео мошти Светитеља Саве у манастир Милешеву, и сваке године на 14. јануар по јулијанском календару, односно 27. јануар по грегоријанском календару Српска православна црква и њени верници молитвено се сећају Светитеља Светог Саву Српског, док ђаци и просветни радници тај дан обележавајукао своју Славу.
Осим аутокефалности Српске цркве, помирења браће, крунисања брата, ходочашћа и дипломатског рада, Свети Сава је био и велики ктитор и од почетка монашког живота својом градитељском делатношћу на манастиру Ватопед започео је ктиторску делатност. Заједно са оцем је обновио Хиландар, а постали су и ктитори манастира Ивирона, Велике Лавре и цркве у Карени на Светој Гори. Постао је Свети Сава и ктитор још једне самосталне монашке установе – келије у Кареји, а током 1199. године и још три светогорска манастира: Каракале, Ксиропотама и Филотеја, који су у ХII веку много пострадали од разбојничких банди и био им је угрожен и сам опстанак.
Након повратка у Србији 1206. године почиње његова ктиторска делатност и на тлу родне груде и под његовим руководством живопишу Богородичину цркву у Студеници, а у околини у селу Савову оснива и Савине испоснице – Горње и Доње, затим почиње градња Дома Спасовог, односно Жиче, а радови су завршени када се Свети Сава вратио као архиепископ из Никеје. Следи градња више цркава по целој Србији, а по узору на Лавру Светог Саве Освећеног у Сиону подигао је цркву Светих апостола у Пећи, те је учествовао у градњи Милешеве.
Даривао је Свети Сава и многе цркве и манастире по Палестини и стекао је главно ктиторско право помињања у службама у више цркава у Палестини, а осим већ споменутих купљених цркава за смештај и безбедност ходочасника, давао је Свети Сава и витлејемској Цркви Христовог рођења, Лазаревој цркви недалеко од Јерусалима и у тзв. Испосници Господњој, те и александријској цркви током свог другог ходочашћа.
Велики је био и као законодавац и приредио је Хиландарски типик, Карејски типик, Студенички типик, Номоканон Светог Саве, затим и правна акта, као што су „Хрисовуља Светог Саве и брата му Стефана“, а у оквиру беседе одржане у Жичи значајан је „Синодик православља“.
Написао је прво у Хиландару кратко „Житије Светог Симеона“, а потом у Жичи и опширније „Житије Светог Симеона“, писано као ктиторско житије оснивача Студенице по свим правилима овога жанра, а значајан је уводни део „Хиландарске повеље Стефана Немање“. Затим је написао и Службу Светом Симеону.
Тропарь, глас 3.: Пути, вводящаго в жизнь, наставник, и первопрестольник, и учитель был еси: первее бо пришед, святителю Савво, отечество твое просветил еси и, породив тое Духом Святым, яко древа маслинная, в мысленнем рай насадил еси всеосвященная твоя чада. Тем, яко апостолом и святителем сопрестольна чтуще тя, молим: моли Христа Бога даровати нам велию милость.
(Тропар, глас 3.: Пути воводјашчаго в жизањ наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси, первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада, тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим: Моли Христа Бога, даривати нам велију милост.
Тропар, глас 3.: Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, Светитељу Саво, најпре си твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном Рају најсветију своју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.)
Тропар други, глас 8.: Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, архијерејев Богодухновеноје удобреније, Сватитељу Саво премудре, ученими твојими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
(Тропар други, глас 8.: Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога да спасе душе наше.)
Кондак, глас 8.: Яко первосвятителя великаго и апостолов сообщника, Церковь прославляет тя людей твоих, преподобне, но яко имея дерзновение ко Христу Богу, молитвами твоими от всяких нас бед спасий, да зовем ти: радуйся, отче Савво Богомудре.
(Кондак, глас 8.: Јако первосвјатитеља великаго и апостолов собшчника, Церков прослављајет тја људеј твојих, преподобне, но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твојими от всјаких нас бјед спасај, да зовем ти: Радујсја, оче Саво, Богомудре.
Кондак, глас 8.: Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Но, као онај који има слободу пред Христом молитвама својим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво богомудри!)
Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.
Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал‘ не спали славе,
Нити спомен Саве.
С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!
Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог оца Саву.
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Промо

Bg

Најчитаније