петак, 24 септембар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НЕДА И „СТАРО“ НОРМАЛНО

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Ево и мене, драги моји. Све нешто избегавам ову технологију, али ми је све некако намећу. Зову то „животним околностима“, као да ми немамо никаквог утицаја на њих, већ саме неке тамо „животне околности“ „падају“ са неба, па нас као засипају оним што се мора.


А да не почињем са том речју мора, ах. Ма, било би ту и превише да се каже и објасни, а нарочито зависно од нагласка, па би стигли и до оне старе приче о Морани и ко зна чему све још.
Елем, засуше нас тим неким „животним околностима“ и као тако се сада треба и тако је сада нормално или како рекоше „ново нормално“.
Па брате мој, или је нормално нешто или није, не може та кованица од синтагме тако некако да стоји „ново нормално“. Шта онда са оним „старим нормалним“ би?
Убуђало се, је ли?
Нешто је, вала како нас неке учише, или нормално или није, а нема то везе ни са веком у коме се нешто дешава, ни са земљом у којој се дешава.
Ето, на пример: нормално је да ногама ходамо, ко хвала Богу може, а не на глави да скакућемо по крају, а сада, како испаде да је неко „ново нормално“, па оно „старо“ хоће да преуми, требало би онда на глави да скакућемо, је ли?
То са тим „новим нормалним“ могу само себи да причају по стотину пута, па по оној „сто пута изговорена лаж постаје истина“ можда и поверују, вашој Неди вала неће бити нормално то ни после хиљаду пута изговореног и шлус.
Јер ме учише да оно што смрди као г...о, изгледа као г...о и јесте г...о, и ваљда научено током првих година живота остаје тако усађено за вјеки вјекова, те ме то враћа на ове наше клинце. Ко њима има рећи тако нешто? Да ли им говоре и шта им говоре?
Наиђох пре неки дан на текст у новинама. О, да, још се штампају и новине, те се не мора све на овим сокоћалим читати, јер ништа није боље од читања текста мимо екрана, штампаног на папиру без обзира којег квалитета, тако да ће штампане књиге све надживети, а не да зависимо од батерије, да нам трепере ови екрани и „играју“ слова пред очима и ето пре свега проблема са очима, који није познат код оних који књиге читају. А да напоменем да постоји и истраживање колико ови модерни екрани, односно светлост која са њих бије у наша лица, лоше утичу на кожу. Е, да то знају разни корисници многобројних препарата против старења вероватно би одмах сада почели да скупљају потписе за петиције да се укине било какво корешћење модерних сокоћала.
Него да се вратимо на текст из штампаних медија, који сам пре неколико дана читала. Почех се питати као у оној народној песми „Мили Боже, чуда големога...“ ја ли сањам, ја ли бунике једох, ја ли у паралелни свет допадох, ја л' лудим лагано, када оно нити сањам, нит' бунике једох, нити у паралелни свет допадох, а ни луда јоште нисам мајци, већ свет ухватило чудо велико и земљу преврће ли, преврће, па и јадан цртани лик Пепе ла Твор постаде изганик, док Грдана (Maleficent: Mistress of Evil – Грдана: Господарица зла – сваки даљи коментар би био сувишан; иначе енг. maleficent - злочиначки) славом главног лика „позитивца“ хоће да се кити.
Шта је ово, драги моји?
Зар смо стигли дотле да бајке неко накази и показује све како није?
Као мало смо се играли са историјом и све испретурали и лепо излагали, па је канда ред да сада и бајке унаказимо, те да зло постане добро, а добро да се прозлоћи до краја, као да га никада и није било и као да му не треба тежити?
Хероје неке нове праве, а старе, доказане склањају. Па да ли је ово нови „лов на вештице“ у бајкама и цртаним филмовима почео?
Једне забрањују, а другима радњу мењају до непрепознатљивости и тако хоће деци наметнути.
Занимљиво јесте да се некако увек сетим наших народних песама, које би било лепо и паметно да више деци читамо. Е, тамо има хероја, који добро знају шта је добро, а шта лоше, за шта треба и живот дати, а не као што су ударили већ по рекламама за филм о Круели де Вил (Cruella de Vil – у преводу Злица од Опака, сваки даљи коментар је сувишан; иначе Cruella од енг. cruel – окрутно, немилосрдно; Vil од енг. villain – зликовац, енг. evil - зло), коју изгледа хоће да „рехабилитују“, а која је оне јадне, мале, слатке далматинце хтела у нову бунду да уметне, па је ето, ваљда тиме, задобила место за главну улогу у новом филму о њеном животу.

И закључак неминован следи да је тачно што су наши стари причали „у се и у своје кљусе“, тако и ми да лепо извучемо оне старе, прашњаве књиге народних епских песама, а вала и лирских, те и збирке народних бајки и прича, па да се вратимо потврђеним вредностима, које вековима нису омануле. А није се џабе и Гете дивио њима преводећи их за своју рају да се мало књижевно образују.

Ваш „експерт“ за правила Неда

Промо

Bg

Најчитаније