понедељак, 10 август 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НАЈЛЕПША ЉУБАВНА ПРИЧА ИЗМЕЂУ МУСЛИМАНА И СРПКИЊЕ: Има везе са ВИДОВДАНОМ и натераће вам сузе на очи!

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Принцеза Оливера је била мудра жена изнад свега. Више је користила своју памет, него лепоту, и тако успела да постане султанова миљеница.

Оливера Лазаревић била је најмлађа ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. После Лазареве смрти на Косовском боју, кнегиња је била приморана да своју најмлађу, а истовремено и најлепшу ћерку преда турском султану Бајазиту у харем.

Одлуку о слању Оливере у харем донео је Државни сабор 1389. године.

Српски народ је, према предањима, из Крушевца ка Дренопољу, пут Оливери посуо ружама.

А међу многим женама у харему, Оливера је постала једна од четири султанове законите жене – кадуне.

Између султана Бајазита и Оливере родила се љубав. Она је била веома поштована, те јој је дозвољено да задржи и своју веру међу муслиманима. Свој положај Оливера је користила да помогне српском народу.

Највећи грех јој је, ипак, то што је непрестано шапутала султану у корист свог брата деспота Стефана Лазаревића.

Оливера је била мудра жена изнад свега. Више је користила своју памет, него лепоту, и тако успела да постане султанова миљеница.

Харем је био сложено, опасно и затворено друштво, изоловано од стварности и спољашњег света. Само четири хасећије, колико је прописивао шеријат, могле су ступити у шеријатски брак и називане су кадунама, а ако роде синове баш-кадунама.

Вешто избегавајући интриге и строгу хијерархију нашла је пут до Бајазитовог срца. Као његова миљеница успела је да помогне својој земљи. Оваквим понашањем показала је изузетну дипломатску мудрост.

Захваљујући њеној способности и утицају који је имала над самим Бајазитом породица Лазаревића заузела је врло повољан положај на турском двору.

У харему је провела 12 година и по повратку у Србију била је Деспотов верни пратилац и саветник, водила је политички дипломатске односе са турском влашћу, јер је добро познавала тамошње владаре.

После битке код Ангоре (Анкаре) 1402, где је татарски емир Тамерлан нанео тежак пораз Османлијама и заробио султана Бајазита, заробљеништва је допала и Оливера.

Према османској традицији, Бајазит је 8. марта 1403. у татарском ропству на крају извршио самоубиство због срамоте која је била нанесена Оливери.

Оливера је ослобођена из заточеништва током 1403. захваљујући посланству које је њен брат Стефан Лазаревић послао Тамерлану.

Вратила се у Србију 1403. године и нешто касније се трајно настанила на двору свога брата деспота Стефана у тадашњој престоници Београду. Све до његове смрти.

Принцеза Оливера није се више удавала и није имала потомака. Сматра се да је умрла после 1444. године и не зна се где је сахрањена.

(И. Л. Телеграф)

Најчитаније